„Zeleni list” za Botaničku baštu

„Zeleni list“ se dodeljuje u najpoznatijoj ekološkoj akciji u Srbiji „Tražimo najvećeg zagađivača i zaštitnike životne sredine“ koju organizuju Radio Beograd 2 i Pokret gorana Vojvodine. 

Nagrada je uručena 7. jula u Ekološkom centru „Radulovački“ u Sremskim Karlovcima, a svake godine se dodeljuju „Zeleni list“ i „Crni list“, čime se doprinosi promociji ekološke kulture i važnosti zaštite životne sredine.

– Svako ko ima bilo kakvu ekološku svest, a pripadne mu „Crni list“, treba dobro da se zapita zašto je dobio takvu „nagradu“ i šta će promeniti i poboljšati da od „crnog“ postane „zeleni“, kaže profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta i upravnica Botaničke bašte u Kragujevcu Snežana Branković.

Profesorka Branković podseća da je čovek neodvojivi deo prirode i da ne može da gospodari stvarima koje pripadaju svim bićima, jer je život svih bića podjednako vredan. Majka Zemlja je prostor kojim se čovek koristi i koliko će on ostati i kako će živeti na Zemlji isključivo zavisi od odnosa prema prirodi. Urbanizacija je glavni problem ekološke neosvešćenosti i jedan od ciljeva Botaničke bašte je vraćanje prirodi, posebno mladih. 

Predškolci i školarci mogu učestvovati u različitim edukativnim radionicama u bašti, dok na Istitutu za biologiju i ekologiju postoje radionice za različite starosne grupe.

Akcija „Nauka za sve“ je radionica koja će obuhvatati sve zainteresovane za različita polja botanike, a profesorka Branković kao primer navodi radionice o vevericama, insektima koje oprašuju voće, kao i o stranim vrstama koje napadaju voćnjake i povrtnjake.

– Mladi moraju da budu deo prirode, da osete kako šušti list, kako veverica gricka lešnike, da pipnu strukturu zemljišta. Smartam da je preventivna edukacija mladih jako važna, navodi Snežana Branković.

Kragujevačka Botanička bašta je najveća na Balkanu i obuhvata 18,4 hektara površine, ali zbog nemanja sredstava uređeno je svega 4,5 hektara. Bašta se sastoji iz tri dela. U izložbenom se nalaze cvetnice iz Azije, Evrope i Balkana, kao i one koje se rastu na kamenju i pukotinama stena, razni drvoredi i one vrste koje potiču iz davnih vremena. 

Pravi hedonisti mogu da uživaju u mirisu lekovitog cveća i raskošnog reda lavande.

Ugroženi primerci koji su pod posebnom zaštitom, odnosno primerci koji se čuvaju van prirodnog staništa, umnožavaju se u bašti, a nakon toga se vraćaju u prirodno stanište, kako bi se vrsta održala jer svakim danom izumre preko sto biljnih i životinjskih vrsta. 

Botanička bašta bavi se i zaštitom ugroženih vrsta koje su na prostoru Kragujevca, a to u hrast, sladun i cer, jer je nestalo oko 70 posto površina na kojem se nalaze ove vrste. 

Prostori za zabavu i edukaciju dece su raznovrsni. Tu je letnjikovac sa različitim poučnim sadržajem u kojima borave deca koja su na letnjem kampu. Postoji i kutak „Vrtić pod krošnjama“ koji organizuje predškolska ustanova „Vrabac“ i saradnici iz Beltinaca iz Slovenije. Učenici sa svojim nastavnicima mogu da zasade biljke i da prate njihov razvoj, od semena do ploda, kako bi se što bolje upoznali sa nastankom jednog života.

Međunarodna prijateljstva i povezivanje sa prirodom nastaju i u „Erazmus programu“ razmene studenata, koji dolaze iz Nemačke, Španije, Belorusije, ali i Srbije.

Rade i dve biblioteke na otvorenom, jedna sa stručnom, druga sa dečijom literaturom, gde se može uživati u miru, hladu i omiljenoj knjizi. 

Postoji i deo gde može da se posadi drvo i tako biti društveno koristan, ali i ostaviti sopstveni trag. Oni koji žele da sudbonosno „da“ izgovore u prirodi, to mogu učiniti u ovoj bašti. Što se tiče zabavnog dela, povremeno se organizuju i koncerti.  U planu su projekat i za kafić i kinesku baštu. Nažalost, ovi projekti su teško izvodljivi jer nema ko da ih finansira. Inače, svi oni koji su pomogli Botaničku baštu imaju svoj istaknuti natpis, kojim se bašta zahvaljuje na pruženoj donaciji.

– Smatram da vrlo moderno radimo i da smo u korak sa botaničkim baštama u svetu, ali ne mislim da ih kopiramo, kaže profesorka Branković.

Ulaz u botaničku baštu se ne naplaćuje, radno vreme je od devet do 20 sati u letnjem periodu. 

Izvor: Kragujevačke novine