Autor: dr.Snežana Simić
Kragujevac često ima potrebu, a srećom i razloga, da u mnogo čemu istakne da je prvi, da su u njemu živele mnoge umne glave koje su kroz realizaciju svojih ideja ostavile dubok trag i bogato nasleđe budućim pokoljenjima. I uglavnom se to ranijih godina, decenija, vekova odnosilo na kulturna i istorijska dobra. Neka su, kao što nam je poznato, zaštićena i očuvana, neka prepuštena nemaru, zubu vremena ili „zubima“ nemarnih obnovitelja – rušitelja.
Kada su u pitanju prirodni resursi i dobra ovog grada, nismo se, na žalost, do sada mnogo ni trudili da prepoznamo ono što imamo, da to izdvojimo i očuvamo. U Kragujevcu postoji samo jedno zaštićeno prirodno dobro u tkz. „In situ“ uslovima (u prirodi) „Divlja kruška Brđanka“ – spomenik prirode. Na sreću i na pohvalu, imamo i dva centra za „edž situ“ zaštitu biodiverziteta (u veštačkim uslovima), „ Centar za ribarstvo i konzervaciju biodiverziteta Akvarijum“ i Botaničku baštu u okrilju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Oba centra imaju značajnu obrazovnu, edukativnu i informativnu ulogu i posvećena su promociji značaja očuvanja vodenih i kopnenih ekosistema, kao i očuvanju raznovrsnosti živog sveta.
U „Akvarijum“ dolaze posetioci različitih generacija, a pre svega deca, gde im kroz različite radionice i aktivnosti govorimo o očuvanju biljnih i životinjskih vrsta, staništa, prirodnih resursa i učimo da se prema prirodi, a pre svega prema vodi, odnose baš u skladu sa nazivom ciklusa tematskih tekstova objavljenih tokom protekle godine u Kragujevačkim novinama „Voda = Život, Očuvanje = Budućnost“.
Vaspitavanje i obrazovanje mladih generacija je svakako zalog za budućnost i mogućnost da popravimo ono što je moguće, zaštitimo i sačuvamo ono što je preostalo, naročito kada su vode Kragujevca u pitanju. Kažem preostalo, jer sumirani podaci svih relevantnih institucija u gradu koje se bave upravljanjem i praćenjem kvaliteta voda na našem području i izneti u pomenutom serijalu zabrinjavaju i ukazuju nam da je u ovoj oblasti zakazalo vaspitanje, obrazovanje i delovanje svih generacija i da je krajnje vreme da upravljanje vodama u Kragujevcu postane jedno od prioritetnih pitanja u oblasti zaštite životne sredine.
Stanje voda na teritoriji Kragujevca i stanje oko akumulacije Gruža iz koje Kragujevčani piju vodu je zabrinjavajuće, rekla bih i sramotno, i rezultat je dugogodišnjeg nemara i nedovoljnog angažovanja u ovoj oblasti. I da budemo jasni, odgovornost za ovakvo stanje i obaveza poboljšanja je na svima nama. Neophodan je sistemski pristup koji će da dovede do napretka u nadležnostima, monitoringu, inspekcijskom nadzoru, finansiranju aktivnosti u oblasti zaštite voda, zaštiti i očuvanju naših vodnih resursa. Značajne promene i angažovanja su neophodne na nivou republičkih organa, kod lokalne samouprave, kod različitih institucija i organizacija, Univerziteta u Kragujevcu, ekoloških udruženja, medija i svih građana.
U tu svrhu, pre svega, neophodno je povećati svest donosioca odluka i javnosti o značaju praćenja uticaja zagađivača i značaju kontinuiranog monitoringa kao pokazatelju promena kvaliteta površinskih voda, a koji će omogućiti, uz kvalitetan inspekcijski nadzor, uspostavljanje adekvatnih mera zaštite vodnih tela. To će biti moguće uz primenu i implementaciju standarda i propisa u skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije i u skladu sa propisima koji proističu iz Okvirne direktive o vodama (ODV -Njater Framenjork Direktive EU /NjFD – 200/60/EC).
Osnovno polazište NjHD, jednog od najvažnijih dokumenata u oblasti zaštite voda, je da „voda nije komercijalni proizvod kao bilo koji drugi, već je pre svega nasleđe koje se mora štititi, braniti i tretirati kao takvo“. Lokalna samouprava mora da iskoristi sve nadležnosti i mehanizme da se adekvatno vodi i ažurira Lokalni registar izvora zagađivanja (LRIZ). Potrebno je na sajtu grada omogućiti i uvid u Nacionalni registar izvora zagađivanja (NRIZ). Time bi se utvrdio broj, lokacija zagađivača, količine i vrste zagađujućih materija koje dolaze iz privrednih subjekata, kao i mogućnosti njihovog prečišćavanja.
Uspostavljanje boljeg monitoringa površinskih voda grada Kragujevca trebalo bi da bude prioritet, zato što se do sada sprovodio neadekvatno i neredovno, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. Usvajanjem Zakona o vodama 2010. godine i sa njim usklađenih podzakonskih akata stekli su se uslovi da se monitoring kvaliteta voda u Srbiji organizuje u skladu sa preporukama Okvirne Direktive o vodama. Zvaničan monitoring sprovodi Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije kroz nadzorni, dodatno i operativni i istraživački monitoring. Za ocenu ekološkog statusa/potencijala površinskih voda u obzir se uzimaju i fizičko-hemijski i biološki elementi kvaliteta.
Zbog nedostatka finansijskih sredstava, kao i ljudskih resursa, prati se samo mali broj vodnih tela na prostorima sa najintenzivnijim antropogenim aktivnostima. Na nacionalnom nivou monitoringom koji sprovodi Agencija za zaštitu životne sredine praćene su samo akumulacije za vodosnabdevanje (jedne godine, na samo jednom mernom mestu – Gruža 2014., Grošnica 2015-16. god.). Od tekućih voda ispitivane su samo Gruža i Lepenica, kao i reka Uglješnica. Ispitivanjima su u različitim vremenskim periodima praćeni hemijski i biološki elementi kvaliteta. Jednogodišnje ispitivanje u periodu od 2012. do 2019., na po jednom mernom mestu, nedovoljno je za poznavanje stvarnog stanja kvaliteta voda.
Na lokalnom nivou redovan monitoring akumulacija je u nadležnosti JKP „Vodovod i kanalizacija” (samo na Gruži i Grošnici). Obuhvata fizičko-hemijske, mikrobiološke i biološke parametre. Na akumulaciji Šumarice ispitivanje vode sprovodi se samo u letnjoj sezoni od strane Instituta za javno zdravlje (samo fizičko-hemijski i mikrobiološki parametri), po nalogu upravljača SD „Radnički”. Na Bubnju nema zvaničnog monitoringa.
Što se tekućih voda tiče, monitoring na lokalnom nivou vrši se na Lepenici od strane Instituta za javno zdravlje Kragujevac po nalogu JKP „Vodovod i Kanalizacija” (na dve tačke – pre i posle postrojenja za prečišćavanje vode) i grada (dva lokaliteta). Prate se fizičko-hemijski i mikrobiološki parametri. Analizama nisu obuhvaćeni biološki elementi kvaliteta (bioindikatori), koji svojim prisustvom jasno pokazuju stanje vodenog ekosistema u dužem vremenskom periodu.
Bolja situacija u ovoj oblasti bila bi svakako ako bi Institut za javno zdravlje pojačao svoje kapacitete, uposlio biologe i ekologe koji mogu adekvatno da rade biološke analize predviđene Zakonom. Informacije o kvalitetu površinskih voda moraju da budu javno objavljene i trajno dostupne. Potrebno je da se uspostavi saradnja i razmena informacija između svih institucija koje se bave monitoringom voda. Neophodno je da se poveća iznos sredstava namenjen zaštiti životne sredine, a pre svega zaštiti voda. U budžetu grada za ovu oblast se izdvaja svega oko 0,1 posto ukupnog budžeta. Za monitoring površinskih voda u 2021. godini bilo je predviđeno samo 45.000 dinara.
Grad Kragujevac dugo nije imao nijedan strateški dokument kojim je predviđao monitoring ili zaštitu vodenih ekosistema. U izradi su dva važna dokumenta. Neophodno je da planirani Program zaštite životne sredine grada Kragujevca za period od 2023. do 2033. godine (u izradi) sagleda realno trenutnu situaciju i da akcionim planom definiše prioritetne aktivnosti kada je u pitanju sprečavanje zagađenja i zaštita voda. Značajno je i donošenje najavljenog „Prostornog plana područja posebne namene sliva akumulacije Gruža” i jasno definisanje zona sanitarne zaštite i obezbeđivanje svih uslova za njegovo sprovođenje. Neophodno je da građani prate nacrte ovih dokumenata i učestvuju u njegovom kreiranju.
Potrebno je i aktivnije uključivanje naučnih radnika Univerziteta u Kragujevcu. Istraživanja biodiverziteta vodenih ekosistema, pa i praćenje kvaliteta vode u njima je bilo samo sporadično predmet interesovanja. Najveći broj istraživanja je imao u fokusu akumulacije, pa je objavljen određeni broj naučnih i stručnih, diplomskih i master radova kao i monografija (npr. „Akumulaciono jezero Gruža”, „Akumulacije grada Kragujevca – stanje i perspektive”).
Biodiverzitet i kvalitet tekućih voda Kragujevca su predmet interesovanja naučnika tek poslednjih godina. Neophodno je obezbeđivanje uslova za realizaciju ovih istraživanja, za sakupljanje podataka i objavljivanje publikacije monografskog karaktera koja će biti pregled dosadašnjeg stanja u ovoj oblasti. Podaci bi trebalo da posluže i kao osnova za nove predloge u oblasti zaštite prirode.
Spisak predloga šta može i mora da se uradi kratkoročno i dugoročno u oblasti zaštite voda i ko to mora da uradi ovim nabrajanjem nije iscrpljen. Posebno značajni u celom ovom procesu su građani Kragujevca. Nije dovoljno da postoje zakoni, angažovanost lokalne samouprave, institucija, već je neophodno i njihovo poštovanje. Naši smo, pa se poznajemo i svakog dana vidimo da nam bacanje smeća, odvođenje kanalizacione vode direktno u reku, pražnjenje septičkih jama, sipanje prerađenog ulja u reku i slično nije strano. Možda nekome deluje bezazleno, ali voda neće sve da odnese.
Očigledno nam nedostaje vaspitanje i obrazovanje i svest o posledicama našeg činjenja i nečinjenja. U tu svrhu neophodno je podizanje svesti svih građana kroz angažovanje institucija, organizacija civilnog sektora i medija. Neophodno je da se nastavi sa upoznavanjem javnosti o potencijalno štetnim aktivnostima i posledicama na vodene ekosisteme. Tome poslednjih godina doprinose naučne institucije, ali i kroz različite projekte i aktivnosti kragujevačka udruženja građana („ Ekomar“, „Prvi Prvi na skali“ i dr.).
Rezultat odlične saradnje na ovom polju je upravo završen ciklus tematskih tekstova objavljenih tokom protekle godine u Kragujevačkim novinama „Voda = Život, Očuvanje = Budućnost“ u čijoj su realizaciji uz novinare „Kragujevačkih novina“ učestvovali i predstavnici lokalne samouprave, naučnih institucija, javno-komunalnih preduzeća i ekoloških udruženja. Napravljen je presek stanja, ukazano je na uzroke, posledice i mogućnosti rešavanja problema u oblasti zaštite voda.
Upravljanju vodama značajnim za Kragujevac i Kragujevčane mora da se pristupi sistemski i celovito, polazeći od osnovne činjenice da je voda ograničeni resurs od vitalne važnosti za ekonomski razvoj, životnu sredinu i dobrobit društva.
Autorka je redovni profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.
Izvor: https://www.kragujevacke.rs/
