PROMO

UREDJUJE SE LUŽNIČKA BANJA

Na lokalitetu u ataru sela Lužnice ,12 kilometara od Kragujevca na magistralnom putu ka Topoli, od davnina poznatom po izvorištima  mineralnih  voda pokraj reke Limovac, zbog kojih je nazvan Lužnička banja, ovog leta  sprovode se akcije na raščićavanju i uređenju terena oko jednog od tih izvorišta. Realizuju ih Klub akcijaša i volontera Kragujevca (KAVK) i Udruženje dr. Đorđe Hadžić iz Kragujevca u saradnji sa Mesnom zajednicom Lužnice u okviru projekta ” Ekološka zaštita i revitalizacija Lužničke banje ” koji sufinansira grad Kragujevac .

                          Istorijat ovog mesta je zanimljiv i buran. Iako nije upisana u Registar banja Republike Srbije, naziv “Lužnička banja odomaćio se među meštanima jer je tu u dva  navrata u prošlom veku, kao lečilište sa hidroterapijom, radilo Javno kupatilo, gde je na hidroterapiju pod nadzorom lekara-volontera dolazilo i po 200 pacijenata dnevno. Od njega su danas ostale samo ruševine i zapuštena izvorišta.

                                    Od goveđe stope do kade

                   U leto1936.godine, Lužnički domaćin Vasilije Mirković kosio je u svojoj livadi pored Limovca. Tu  je naišao na otiske goveđih kopita punih  bistre vode. Sagao se da se umije, ali ga je zapahnuo jak, rezak miris sumpora. Pretpostavio je da je blizini neko izvorište, a kada je primetio da je jednoj kravi iz stada koje je tu napasao bolesno kopito zaraslo, znao je da se radi o lekovitoj vodi. Ispričao je to doktoru Nikolajeviću, tada poznatom lekaru i direktoru Kragujevačke Opšte bolnice. Doneo mu je flasu vode na analizu, koja je potvrdila prisustvo sumpora i raznih minerala. Kada je kaptirano prvo izvorište  na dubini od 100 metara, dodatne analize pokazale su da je pogodna za korišćenje u medicinske svrhe.

                          Dogovor između njih dvojice je sklopljen. Radiće zajedno na uređenju lečilišta i biće partneri u osnivanju lečilišta. Radovi na uređenju trajali su celo leto.U početku, pacijenti su se kupali hladnom vodom, po ceni od jednog tadašnjeg dinara, a potom ,kada je kupljen kotao i voda se dogrevala, cena kupanja je skočila na tri dinara: jedan dinar Vasiliju, vlasniku  livade, drugi doktoru Nikolajeviću a treći radniku u „banji“ koji je ložio kotao i održavao kupalište. Vaslijeva banja, kako je su je tada još meštani nazvali, radila je od 1936.godine pa  sve do nemačke okupacije u II svetskom ratu.1941.godine.

                        Posle oslobođenja,kupatilo za hidroterapiju ponovo je osposobljeno i radilo je do 1948.godine. Kako  je privatna lekarska  praksa tada bila zabranjena, sanitarna inspekcija  zabranila je rad i ovom kao  mnogim drugim lečilištima.                                         

                            Nakon nekoliko decenija propadanja Lužničke banje , za njenu lekovitu  vodu zainteresovao se opet jedan lekar, ovoga puta pukovnik hirurg VMA, dr.Đorđe Hadžić, poreklom Lužničanin.Na njegovu inicijativu, došlo je do novog ispitivanja kvaliteta vode od strane Instituta „Jovan Jovanović Batut“ i Instituta za  radiološku zaštitu dr. „Vladimir Karajović“ iz Beograda.  Potvrđen je njen izuzetan mineraološki sastav i utvrđeno da je radioaktivnost  vode u dozvoljenim granicama, pa je upotrebljiva za piće i kupanje.                                                            

                           Na seoskoj utrini pokraj Limovca kaptirano je izvorište, podignuta je baraka sa ordinacijoma za lekare i sobama za hidroterapiju, postavljene kade za kupanje i kotlovi za zagrevanje vode . Novac od  prodatih legata zaveštanih selu i radnu snagu  uložili su meštani Lužnica, a sami su, dobrovoljnim radom, probili i prilazni put do Beogradskog druma.. Uložen je veliki  trud i sredstva za tadašnje prilike, a lečilište  je nazvano Narodno kupatilo „Brod“. Pušteno je u rad jula 1976. godine. Interesovanje pacijenata  bilo je veliko.

                     –Izašao sam iz rata  sav povijen, a vidi me sad, prav ko strela– pohvalio se tada novinarima Lužničanin  Ljubomir Đurđević.

                         Pacijenete koji su dolazili iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije pregledali  su volonterski eminetni kragujevački lekari, specijalisti Kliničko-bolničkog centra Kragujevac Dr.Slavoljub Slavković, specijalista ortopedije i Dr.Srećko Đorđević,specijalista urologije, poreklom Lužničani,kao i mnoge njihove kolege. Počeo se razvijati i seoski turizam jer je pacijentima bio potreban smeštaj u blizini kupališta, pa je izgrađeno je i novo vikend naselje u obližnjoj hrastovoj šumi.

                      Nakon desetak  godina rada Lužničke „banje“ tadašnje opštinske vlasti nisu bile spremne da realizuju predlog lekara koji su volontirali u lečilištu da ono postane deo Klinike za fizikalnu terapiju Kliničkog centra Kragujevac, kao ni da Grad Kragujevac finansijski pomogne dalje uređenje i rad Javnog kupatila.Umesto toga, ponovo  je stiglo rešenje zdravstvene inspekcije da se lečilište zatvara.

                     Otada su prošle decenije. Objekat je opljačkan i srušen, oprema razneta i pokradena, glavno izvorište zatrpano muljem. Ostala je na ledini samo česma sa pijaćom vodom iz kaptiranog izvora za koju mnogi greškom misle da je banjska i koriste je za piće iako se mikrobiološki ne ispituje redovno i nema  sertifikat o ispravnosti  Instituta za javno zdravlje. Obale reke Limovac koja protiče pored nekadašnjeg kupatila erodirale su i  poplave su nakon obilnih kiša česte. Za sobom ostavljaju  blato i rojeve insekata. Đubre se baca na sve strane, pa je od nekadašnjeg mesta za lečenje  mesto postalo ekološki problem koji pokušavaju da reše meštani uz pomoć kragujevačkih udruženja građana koja se bave ekologijom i zaštitom životne sredine.

                           Članovi Kluba akcijaša I volontera Kragujevca I meštani Lužnica ovog leta očistili su teren rastinje oko izvorišta. Cilj im je da ovde urede izletište i omoguće posetiocima da bezbedno pridju  i uzmu vodu. U planu je I izgradnja česme za pijaću vodu koja bi bila redovno kontrolisana.

Mi kroz naš rad imamo tri cilja koja su međusobno isprepletena. Jedan je cilj ulepšavanje naše životne sredine u kojoj živimo. Drugi je cilj da ponovo povratimo kod građana i kod ljudi odnos prema zajednici i okolini u kojoj žive. I treći nam je cilj da što više mladih uključimorekao je za RTS  Jovica Stanković, predsednik  Kluba akcijaša i volontera Kragujevca

Neki Lužničani i sada se sećaju kako je lečilište radilo sedamdesetih godina prošlog veka .

 Dolazili su ljudi sa svih strana. Postojale su kade za hidroterapiju,a poznati kragujevački lekari specijalisti pregledali su pacijente besplatno.. Sada ljudi  vuku cisternama vodu kući  i u svojim kadama  se leče, rekao je za Zeleni portal Radosav Živanović, predsednik MZ Lužnice.

“Voda je lekovita , nema greške i zadovoljni su svi bili oni koji su dolazili. Mnogi su  svojevremeno na terapije došli  nepokretni, a odavde otišli peške”- seća se Gorica Najdanović iz Lužnica. 

Akciju su medijski propratili Radio- televizija Srbije, Tv Prva i Zeleni portal.

Back to top button