Skriveno Blago Istočne Srbije – Divlji Božuri

Autor: Milica Arsić

Kada kažemo božur, najčešće pomislimo na velike, raskošne cvetove iz bašta. Međutim, božuri rastu i samoniklo u prirodi Srbije, a neki od njih su toliko retki da su njihova preostala staništa od posebnog značaja za očuvanje biodiverziteta.

Tokom istraživanja prirode u okolini Zaječara 2026. godine zabeležene su dve vrste divljih božura – muški božur (Paeonia daurica) i kosovski božur (Paeonia peregrina).

Obe vrste su u Srbiji strogo zaštićene.

Muški božur – ređi stanovnik zaječarskog kraja

Na malom lokalitetu u blizini Metovnice istraživači su zabeležili populaciju muškog božura. Ova vrsta cveta tokom aprila i početkom maja, a u Srbiji je znatno ređa od kosovskog božura.

Muški božur je višegodišnja zeljasta biljka koja se javlja na prirodnim staništima, a stručna literatura ga opisuje kao veoma oskudno rasprostranjenu vrstu u Srbiji.

Zbog toga svaki očuvani lokalitet na kojem raste ima veliki značaj.

U Srbiji je do sada potvrđeno pet samoniklih taksona božura, a svi imaju zakonsku zaštitu. Među njima se upravo Paeonia daurica izdvaja kao jedna od najređih.

Kosovski božur ne raste samo na Kosovu

Nešto kasnije u sezoni pojavljuje se upečatljivi rođak muškog božura – kosovski božur.

Uprkos imenu, Paeonia peregrina nije biljka ograničena na Kosovo. Njegov areal obuhvata delove Balkana i jugoistočne Evrope, a u Srbiji prirodne populacije postoje i na istoku zemlje.

Prepoznatljiv je po velikim, intenzivno crvenim cvetovima, a najčešće se može naći na svetlim obroncima, među žbunjem i u proređenim hrastovim šumama.

Jedno poznato veliko stanište kosovskog božura nalazi se i kod Krivog Vira, na obroncima Kučajskih planina, gde crveni cvetovi u proleće prošaraju hrastovu šumu.

Zašto je nalaz kod Zaječara važan?

Božuri nisu jedina prirodna vrednost ovog područja.

Terenska istraživanja na prostoru između Zvezdana, Metovnice i Nikoličeva, uključujući područje Malke Golaje, otkrila su izuzetno bogatstvo biljnih i životinjskih vrsta. Među njima su brojne zakonom zaštićene vrste, a posebno je zanimljiva velika mužica (Androsace maxima), biljka za koju se smatralo da je iščezla iz Srbije, sve dok ponovo nije pronađena tokom istraživanja 2026. godine.

Na istom širem području evidentirani su i retki leptiri, gmizavci, vodozemci i druge biljke.

To pokazuje koliko jedan naizgled običan mozaik livada, šumaraka, suvih padina i dolina može skrivati veliko biološko bogatstvo.

Božur je najlepši tamo gde raste

Divlji božuri možda izgledaju kao savršen buket, ali upravo je branje jedan od razloga zbog kojih su prirodne populacije ovih biljaka kroz istoriju bile ugrožene.

Muški i kosovski božur nalaze se na listi strogo zaštićenih divljih vrsta Srbije. To znači da njihovo očuvanje nije samo pitanje toga da li ćemo narednog proleća videti nekoliko lepih cvetova.

Zaštitom njihovih staništa čuva se mnogo više – čitave zajednice biljaka, insekata i drugih životinja koje dele isti prostor.

Zato je možda najlepša fotografija divljeg božura upravo ona posle koje cvet ostane tamo gde smo ga pronašli.

Jer crveni cvetovi oko Zaječara nisu samo ukras prolećnog pejzaža. Oni su znak da na tim padinama još postoje delovi prirode koji su uspeli da sačuvaju svoju divlju stranu.