Lužnička banja

Autor: Vesna Hadzić

Шумадија обилује извориштима минералних вода, уз која се често налазе и извори воде за пиће. Нека од њих су од давнина позната као лековита, али мало које је баланеолошки испитано да би се утврдио хемијски статус воде, а још је мање стручних, медицинских истраживања која би потврдила њихова успешност у лечењу разних обољења. У временима која долазе, а у којима ће, по тврдањама климатолога, вода бити вреднија од злата због великих суша, та изворишта су драгоцен ресурс који треба заштити од еколошког загађења.

 Нека од таквих изворишта налазе се крај реке Лимовац у близини шумадијског села Лужнице, на дванаестом километру магистралног пута од Крагујевца ка Тополи и Београду. Због њих је то подручје названо „Лужничка бања“. Иако није уписана у Регистар бања Републике Србије, тај назив се давно одомаћио међу мештанима у околини, јер је на локалитету у више наврата, као лечилиште са хидротерапијом, радило Јавно купатило. Данас је то утрина зарасла у шибље на којој се налази полусрушени објекат. То је уједно и једини траг о њему. Од места где се, под надзором лекара, лечило и по 200 пацијената дневно, остале су само рушевине, а до изворишта није лако доћи.                          

                                            Од говеђе стопе до каде

                           У лето 1936. године, лужнички домаћин Василије Мирковић косио је у својој ливади поред реке Лимовац. У трави је наишао на свеже отиске говеђих копита пуних бистре воде. Сагао се да их погледа, али га је запахнуо јак, резак мирис. Претпоставио је да је у близини неко извориште, а када је приметио да је једној крави из стада које је ту напасао зарасло болесно копито, знао је да се ради о лековитој води. Испричао је то доктору Николајевићу, угледном лекару крагујевачке Опште болнице. Донео му је и флашу воде на анализу, која је потврдила присуство сумпора и разних минерала. Када је каптирано прво извориште, додатне анализе показале су да је вода погодна за коришћење у медицинске сврхе, пре свега хидротерапију у лечењу реуматских и неуролошких болести. Касније се испоставило и за лечење стерилитета.

 Договор између њих двојице је склопљен. Радиће заједно на уређењу купатила и биће партнери у том послу. Радови су потрајали цело лето. У почетку, пацијенти су се купали у прохладној води, по цени од једног тадашњег динара, а потом је, када је купљен котао и вода се догревала, цена купања скочила на три динара, један Василију, власнику ливаде, други др Николајевићу, а трећи раднику који је ложио котао и одржавао купалиште. Лужничка бања радила је тако од 1936. године до немачке окупације у Другом светском рату. После ослобођења, купатило је поново оспособљено и радило је до 1948. године, када му је санитарна инспекција забранила  рад, као многим другим приватним лечилиштима.    

_______________________________________________________________________________________________________________

„Термални извори оба базена Лужничке бање су водоиздашни. Оба имају отоке и када се испразне испуњавају своје базене-резервоаре за десетак сати ,преливајући се. Располажу термалном водом у количини довољној за 200 купања дневно. Према температури воде Лужничке бање су  млаке или термалне (15-20 степени Целзијуса) У басену Лимовца то су једини извори признате лековитости. Хипотерме ове бање  припадају минералним водама јаких баланеолошких карактеристика и третирају се као вулканске воде са повећаним концентрацијама  литијума, рубидујума, цезијума и стронцијума, а гасни састав вода карактерише сумпорводоник.

Према досадашњем искуству ове воде погодне су за лечење углавном хроничних обољења на реуматичној бази, укључујући и дегенеративна обољења кичменог стуба, као и нека неуролошка обољења. За бањски и здравствени туризам Лужничка баља је погодна и због своје микроклиме. На надморској висини од 220 метара и окружена густом храстовом шумом уз повољну влажност и дугим периодима сунчевог зрачења идеална је за опоравак целог организма. „

Др Михајло Костић и др Драгољуб Милановић, Српско географско друштво, Географски годишњак бр. 13

_______________________________________________________________________________________________________________             

Након неколико деценија пропадања, за лековите воде Лужничке бање заинтересовао се опет један лекар, овога пута др Ђорђе Хаџић, пуковник хирург ВМА. На његову иницијативу, квалитет воде испитивали су стручњаци Института „Јован Јовановић Батут“ и Института за  радиолошку заштиту др „Владимир Карајовић“ из Београда.  Потврђен је њен изузетан минераолошки састав и утврђено да је радиоактивност воде у дозвољеним границама, те да је употребљива за пиће и купање. Геолошка испитивања потврдила су и присуство вруће воде на већим дубинама, повезујући то са сливом некадашњег језера Собовица чије су воде отекле у долину реке прелазећи притом преко наслага руда и минерала. На брду изнад изворишта богатог угљем пронађен је и каптиран и извор квалитетне воде за пиће.

                         –Док се не створе услови  за нешто веће и боље, ми смо се у селу договорили да направимо ново купатило за хидротерапију топлом водом. Могу је користити пацијенти са реуматским  обољењима, за рехабилитацију након повреда зглобова и костију, као и пацијенти са неуролошким обољењима – рекао је др Ђорђе Хаџић у интервјуу за „Политику Експрес“ 1976.године.   

              А види ме сад, прав ’ко стрела

Речено, учињено. На сеоској утрини покрај реке подигнута је барака са ординацијома за лекаре и собама за хидротерапију, постављене каде за купање и котлови за загревање воде са изворишта. Новац од  продатих легата завештаних селу и радну снагу дали су мештани Лужница, а сами су кроз густу храстову шуму око купатила, пробили и прилазни пут до Београдског друма. Уложен је велики  труд и средства за тадашње прилике, а први пацијенти стигли су у јулу 1976. године. Поред др Хаџића, познати крагујевачки лекари из Клиничко-болничког центра Крагујевац Др.Славољуб Славковић, специјалиста ортопедије и Др.Срећко Ђорђевић, специјалиста урологије, пореклом Лужничани, као и многе њихове колеге, радили су у лечилишту волонтерски, а људи су почели долазити из целе Југославије, па и иностранства.

                     –Изашао сам из рата сав повијен, а види ме сад, прав ’ко стрела – похвалио се тада новинарима Лужничанин Љубомир Ђурђевић.

                       У околини се почео се развијати и сеоски туризам, јер је све бројнијим пацијентима био потребан смештај у близини купатила, па је у оближњој шуми изграђено ново насеље. Међутим, након десетак  година рада, судбина Лужничке бање поновила се. Тадашње општинске и здравствене власти нису биле спремне да прихвате савет лекара да она постане део Клинике за физикалну терапију КБЦ Крагујевац, као ни да град финансијски помогне њено уређење, иако је тада већ била, а и дан данас је, у градском власништву. Уместо тога, поново је стигло решење здравствене инспекције да се лечилиште затвара.      

        Отада су прошле деценије. Купатило је урушено и опљачкано, струја искључена, а извориште затрпано муљем. На ледини је остала само чесма са пијаћом водом. Обале реке Лимовац која протиче поред некадашњег купатила, еродирале су и поплаве су након обилних киша честе. За собом остављају муљ и ројеве инсеката. Ђубре се баца на све стране, па уместо лечилиша Лужничани сада имају еколошки проблем.

 Лужничка „бања“ још увек чека да неко поново препозна њена лековита својства и заштити изворишта, па да се тако поврди она народна „трећа, срећа“.