Šta bi se dogodilo kada bi nestali svi komarci?

Autor: Milica Arsić

Malo je životinja čiji bi nestanak ljudi dočekali sa toliko oduševljenja kao nestanak komaraca. Nema zujanja pored uha, svraba posle uboda, ali ni malarije, denge, žute groznice i drugih bolesti čiji se uzročnici prenose preko ovih insekata. Na prvi pogled, svet bez komaraca zvuči kao mnogo bolje mesto. Ali šta bi se dogodilo kada sutra ne bi nestale samo vrste koje prenose bolesti, već svi komarci na planeti?

Odgovor je složeniji nego što se čini

Prvo bismo primetili ogromnu korist za ljude

Najvidljivija posledica bila bi dramatično smanjenje bolesti koje zavise od komaraca kao vektora. Nestankom njihovog prenosioca prekinuo bi se jedan od ključnih puteva kojim brojni paraziti i virusi prelaze sa jednog domaćina na drugog.

Međutim, komarci nisu samo životinje koje nas ujedaju. Zapravo, samo ženke određenih vrsta uzimaju krvni obrok, dok se odrasli komarci hrane i biljnim šećerima.

I tu počinje njihova manje poznata ekološka priča.

I komarci mogu biti oprašivači

Komarac na cvetu verovatno nije prva slika koja nam pada na pamet kada govorimo o oprašivanju. Ipak, naučnici su pokazali da komarci posećuju cvetove zbog nektara i da kod pojedinih biljaka mogu učestvovati u prenošenju polena.

Posebno zanimljiv primer je severnoamerička orhideja Platanthera obtusata. Eksperimenti su pokazali da komarci roda Aedes mogu biti njeni efikasni oprašivači.

Nestanak svih komaraca zato bi za neke biljke značio gubitak jednog od partnera u razmnožavanju. Kod drugih bi njihovu ulogu možda preuzeli preostali insekti oprašivači.

Promene bi počele i ispod površine vode

Veliki deo života komarca zapravo se odvija u vodi. Jaja, larve i lutke vezani su za različita vodena staništa. Larve se hrane mikroorganizmima, algama i organskim materijalom. Eksperimenti sa larvama roda Culex pokazali su da one mogu uticati čak i na primarnu produkciju u vodenom ekosistemu.

Njihovim nestankom zato ne bi samo nestala jedna grupa insekata. Promenili bi se odnosi između mikroorganizama, algi i drugih stanovnika malih vodenih ekosistema.

Postoji još jedna zanimljiva veza. Kada se odrasli komarac razvije i izleti iz vode, materija koju je prikupio tokom larvenog života prelazi iz vodenog u kopneni ekosistem. Istraživanja pokazuju da komarci tako učestvuju u prenosu ugljenika između dva sveta.

A šta bi bilo sa životinjama koje ih jedu?

Larve i odrasli komarci deo su ihrane različitih predatora. Njihov nestanak zato bi promenio raspoloživost plena, posebno tamo gde se komarci sezonski pojavljuju u ogromnom broju.

Ali priroda verovatno ne bi jednostavno stala. Ekološke zajednice mogu da se reorganizuju, druge vrste insekata mogu da zauzmu deo oslobođenih niša, a predatori mogu da koriste drugi plen.

Koliko bi takvo prilagođavanje bilo brzo i koje bi vrste izgubile, a koje dobile, mnogo je teže predvideti.

Čak bi se i neke velike životinje ponašale drugačije

Na Arktiku komarci mogu da budu toliko brojni da utiču na ponašanje karibua. Tokom perioda intenzivnog napada insekata životinje menjaju područja na kojima borave i smanjuju vreme provedeno u ishrani.

Bez komaraca bi se zato moglo promeniti njihovo kretanje i ispaša, a posredno i vegetacija na područjima koja koriste.

To dobro pokazuje koliko posledice nestanka jedne grupe mogu otići daleko izvan neposrednog lanca ishrane.

Da li bi svet bez komaraca bio bolji?

Za ljudsko zdravlje – gotovo sigurno. Za prirodu, odgovor nije tako jednostavan.

Ne postoje dokazi da bi nestanak svih komaraca izazvao trenutni kolaps ekosistema. Ali isto tako nemamo osnovu da tvrdimo da bi nekoliko hiljada vrsta moglo nestati bez posledica.

Promenili bi se pojedini vodeni ekosistemi, tokovi hranljivih materija, odnosi predator–plen i oprašivanje nekih biljaka. Na nekim mestima posledice bi možda bile male, a na drugim mnogo primetnije.

Zato je možda pogrešno pitanje da li su komarci „korisni“ ili „beskorisni“.

U prirodi čak i životinja koju najradije ne bismo videli ima odnose sa desetinama drugih organizama. Nestanak svih komaraca verovatno nam ne bi doneo ekološku apokalipsu – ali svet koji bi ostao iza njih svakako ne bi bio potpuno isti.