Tri saksije protiv zagađenog vazduha – šta kaže nauka?

Autor:Milica Arsić

Zlatni puzavac, spatifilum, dracena ili zeleni ljiljan često se biraju zbog lepih listova i jednostavnog održavanja. Poslednjih decenija dobili su još jednu titulu – „prirodni prečišćivači vazduha“. Da li nekoliko saksija u stanu zaista može da utiče na vazduh koji udišemo?

Odgovor nije jednostavno da ili ne.

Priča je postala popularna nakon NASA istraživanja krajem osamdesetih godina. Naučnici su ispitivali sposobnost sobnih biljaka, njihovog korena, supstrata i mikroorganizama koji u njemu žive da uklanjaju zagađujuće materije iz vazduha. Među testiranim biljkama bio je i zlatni puzavac (Epipremnum aureum), jedna od najčešćih sobnih biljaka.

Eksperimenti su pokazali da biljni sistemi mogu da uklanjaju pojedina isparljiva organska jedinjenja, poznata kao VOC, među kojima su formaldehid i benzen. Ipak, ti eksperimenti uglavnom su izvođeni u zatvorenim komorama, što nije isto što i dnevna soba sa otvorenim vratima, prozorima i stalnom razmenom vazduha.

A šta se dešava u pravoj kancelariji?

Zanimljiv odgovor ponudilo je istraživanje australijskih naučnika objavljeno 2006. godine. Umesto male laboratorijske komore, pratili su kvalitet vazduha u 60 stvarnih kancelarija tokom dva perioda od nekoliko nedelja.

Kada je koncentracija ukupnih isparljivih organskih jedinjenja u kancelarijama bez biljaka prelazila određeni nivo, u prostorijama sa saksijskim biljkama zabeleženo je smanjenje od približno 50 do 75 odsto. Efekat je primećen u različitim režimima sa biljkama. Autori su zaključili da sistem koji čine biljka, koren, supstrat i mikroorganizmi može doprineti smanjenju VOC zagađenja u zatvorenim prostorima.

To je važan rezultat jer pokazuje da priča o biljkama i vazduhu nije nastala samo na osnovu eksperimenata u hermetički zatvorenim kutijama.

Zašto onda naučnici i dalje raspravljaju?

Problem je u tome što efekat zavisi od mnogo faktora – vrste i veličine biljke, količine supstrata, mikroorganizama oko korena, koncentracije zagađujućih materija, veličine prostorije i ventilacije.

Velika analiza objavljena 2020. godine ponovo je izračunala rezultate 12 ranijih laboratorijskih studija. Zaključak je bio da bi za pasivno uklanjanje VOC jedinjenja brzinom koja može da se poredi sa normalnom razmenom vazduha bio potreban veoma veliki broj biljaka.

Drugim rečima, jedna ili dve saksije neće zameniti otvoren prozor, ventilaciju ili odgovarajući prečišćivač vazduha.

Ipak, biljke nisu samo dekoracija

To ne znači da njihov uticaj treba potpuno odbaciti. Biljke zaista učestvuju u razmeni gasova, na njihovim površinama i u zoni korena odvijaju se procesi koji mogu doprineti uklanjanju pojedinih zagađujućih materija, a aktivni biljni biofilteri danas se istražuju kao mogući način poboljšanja kvaliteta vazduha.

Zato je možda najtačnije reći da sobne biljke nisu zamena za ventilaciju, ali mogu biti deo zdravijeg i zelenijeg unutrašnjeg prostora.

A ako se među njima nalazi i nekoliko zlatnih puzavaca, oni možda rade nešto više od toga da samo lepo izgledaju na polici.