Nevidljivo letnje zagađenje

Dok se o zagađenju vazduha u Srbiji najviše govori tokom zime, podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je tokom avgusta na brojnim mernim stanicama često beležena povišena koncentracija prizemnog ozona.

Prema avgustovskom izveštaju SEPA, maksimalna osmočasovna koncentracija ozona bila je veća od 120 mikrograma po kubnom metru tokom 23 dana na stanici Novi Sad–Liman i 22 dana u Inđiji. Po 19 takvih dana registrovano je u Subotici, na beogradskom Zelenom brdu, u Jagodini i na mernoj stanici Bor–8. marta.Povišene vrednosti zabeležene su i tokom 17 dana u Nišu i na Kameničkom visu, 16 dana u Čačku i na Kopaoniku, kao i 13 dana na Novom Beogradu.

Podaci ne znače da je svaki stanovnik ovih gradova sve vreme bio izložen istoj koncentraciji. Rezultati se odnose na pojedinačne merne stanice, a konačna ocena kvaliteta vazduha zahteva proveru potpunosti podataka i primenu kriterijuma propisanih za duži period. Ipak, učestalost dana sa vrednostima iznad 120 mikrograma ukazuje da prizemni ozon nije zanemarljiv letnji problem. To je zagađivač koji se ne ispušta direktno. Za razliku od čestica iz dima i izduvnih gasova, prizemni ozon se uglavnom ne emituje neposredno. On nastaje u atmosferi kada oksidi azota i isparljiva organska jedinjenja, poreklom iz saobraćaja, industrije i drugih izvora, reaguju pod dejstvom sunčeve svetlosti.Toplota, jako sunčevo zračenje i slabo strujanje vazduha pogoduju njegovom stvaranju i nagomilavanju. Zbog toga su njegove koncentracije često najviše tokom vrelih i sunčanih letnjih dana.

Prizemni ozon ne treba mešati sa ozonskim omotačem u višim slojevima atmosfere, koji štiti Zemlju od ultraljubičastog zračenja.

Ozon pri tlu je štetan zagađivač. Svetska meteorološka organizacija upozorila je početkom septembra da sve češći toplotni talasi i požari mogu dodatno pogoršati kvalitet vazduha i povećati stvaranje prizemnog ozona.Posledice po zdravlje i biljke. Izloženost prizemnom ozonu može izazvati nadraženost disajnih puteva, kašalj, otežano disanje i smanjenu funkciju pluća. Posebno su osetljivi ljudi sa astmom i drugim plućnim bolestima, deca, starije osobe i ljudi koji rade ili vežbaju na otvorenom. Ozon može oštetiti i biljno tkivo, usporiti fotosintezu i smanjiti rast pojedinih biljaka i poljoprivrednih kultura. Kada su koncentracije povišene, osetljivim osobama preporučuje se da izbegavaju intenzivnu fizičku aktivnost na otvorenom tokom najtoplijeg dela dana. Obične zaštitne maske namenjene česticama ne štite od ozona, jer je reč o gasu. Avgustovski podaci pokazuju da problem zagađenja vazduha ne prestaje završetkom grejne sezone. Zimi pažnju privlače suspendovane čestice, dok tokom leta visoke temperature i sunčevo zračenje mogu stvoriti manje vidljiv, ali zdravstveno značajan problem – prizemni ozon.